Слепо куцање
Поред времена које је потребно провести у вежбању, неопходно је и научити како треба правилно распоредити прсте на тастатури. Веома је битно да сваки прст и на једној и на другој руци буде подједнако активан, тако да сваки прст треба да куца само одређена слова.
Слепо куцање
Када научите технику слепог куцања више нећете требати да гледате у тастатуру да бисте пронашли слова која желите куцати и моћи ћете да куцате много већом брзином!
Милорад Павић
- О Венцловићу
У Венцловићу смо први пут добили једног песника, естетичара, антологичара, беседника, прозног и драмског писца великог формата и опуса који је писао на чистом српском народном језику. У Венцловићевом раду, уосталом, није ни било места и времена за оригиналност у данашњем схватању речи; он за собом није оставио једно књижевно дело, него наново створену читаву једну књижевност.
Бела Хамваш
- Вино с песка (из књиге Филозофија вина)
Вино с песка лечи од једноставнијих рана живота. Ако у крчми видиш човека кога је намучила џангризава и зла жена, он пије вино с песка. Ако је и ђак меланхоличан због скривене туге, он пије вино с песка. И добро чини. Вино с брда је само за велике болести, ако се неко хвата у коштац с гресима, па у себи хоће да победи своју смртну беспомоћност.
Море, саздаде се црни облак
Еј, море, саздаде се црни облак, море, тој не беше црни облак, море, већ тој беше силна војска, море, право тегли за Бињачу, море, плаче Пчиња сиротиња.
Бела Хамваш
- Винска подлога (из књиге Филозофија вина)
Најједноставнија винска подлога јесте димљена сланина с хлебом и зеленом паприком. Најједноставнија, али истовремено и класична винска подлога, чија величајност, док вино рађа, никада неће минути. Сличну овој подлози знам само ону с југа, тамо је она, разуме се, прилагођена природи јужних вина: печена риба, хлеб, маслине. Ако уз то има још и овчијег сира, ја велим да бих у таквој аскези недељама могао да живим.
Бела Хамваш
- Вода, вино, крв (из књиге Филозофија вина)
Вода је праелемент. Прво: вода се претвара у вино; друго: вино се претвара у крв. Вода је материја, вино је душа, крв је дух. Од материје душа, од душе дух, то је дупла транссупстанцијација коју овде на земљи треба да проживимо.
Данило Киш
- Искуство уметности
Када буду сви роктали својим свињским срцима, последњи који ће још гледати људским очима и осећати људским срцем биће они којима не бејаше страно искуство уметности.
Момчило Настасијевић
- Туђа мисао
Ако осетиш да ти је нека туђа мисао рођена, и ако осетиш грижу зашто је ниси сам исказао пре но што је то други неко учинио, знај да је дубока и тачна.
Језеро Сербонис
Језеро Сербонис је некадашње језеро између Египта и Сирије, које у својим списима спомињу Херодот и Диодор са Сицилије и други, које се временом исушило и претворило у тресетиште. Херодот нас обавештава да се то језеро налазило у доњем Египту, где је сачињавало природну границу између Египта и Сирије.
Гаврил Стефановић Венцловић
- Књига пророка Исаије
Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га - вели Господ - с плотом и с кољем обградих. Добру, по избору лозу у њему посадих. На средини му чардак за стражару с камена сазидах и чесму водену изведох у њему. Све лепо уљудих и сврших што год му за потребу бијаше. И после тога временом чеках и надах се да роди грожђе. А он, међер, сав с трњем прорасте, а од грожђа не би ништа.
Рембрант Константину Хујгенсу
Драги господине, ову слику обесите тако да буде под јаком светлошћу и на месту где људи могу довољно да се удаље да би је издалека гледали. Тако се најбоље види.
Грчка
- Митови и легенде
Све ране цивилизације и културе пре појаве писма имале су митове о настанку света и човековом месту у њему. С временом су се ти митови развили у сложене циклусе у којима су Грци покушали да разумеју и протумаче свој свет. Грчке приче о боговима и јунацима - митови и легенде - резултат су спајања локалних дорских и јонских божанстава и народних прича и пантеона богова с Олимпа.
Вук Стефановић Караџић
- Бока Которска
Како се с мора уђе у залив, одмах је с десне стране под брдом до саме воде десетак кућа, које се зову Росе: ту је царина и стража од залива, и ко год у њ улази или из њега излази, ваља ондје да се пријави, и да каже одакле је, куда иде, и шта носи. Према Росама је на лијевој страни, на лијепоме и од воде узвишеноме мјесту, стари град Херцег Нови.
Египат
- Египатска уметност
Египатску цивилизацију дуго су сматрали најкрућом и најконзервативнијом. Платон је говорио да се египатска уметност није променила за десет хиљада година. Можда придеви "постојана" и "непрекидна" боље описују ту уметност, иако, на први поглед, сва египатска уметност између 3000. и 500. године пре н. е. заиста изгледа слично.
Данило Киш
- Рани јади
С јесени, када почну ветрови, лишће дивљег кестена пада стрмоглавце, с петељком наниже. Онда се чује звук: као да је птица ударила кљуном о земљу. А дивљи кестен пада без и најмањег ветра, сам од себе, као што падају звезде - вртоглаво.
Бора Станковић
- Нечиста крв
Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике. Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.
Иво Андрић
- На Дрини ћуприја
Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној било на обе стране реке, жупне, делимично равне, делимично таласасте пределе, подесне за обрађивање и насеља.
Умберто Еко
- Аполонско и диониско
Још један вид антитезе између Аполона и Диониса тиче се појмовног пара удаљеност-близина. Грчка, и уопште западна уметност, за разлику од извесних источњачких уметничких облика, предност дају одговарајућем растојању од дела, с којим се не долази у непосредан додир - насупрот томе, јапанска скулптура се додирује, са тибетанским мандалама записаним у песку успоставља се интеракција.
Константин Бранкуси
- Птица у простору
Птица у простору врхунац је Бранкусијеве уметности. Почела је живот као митска птица која говори, а онда ју је постепено поједностављивао, све док више није била ни апстрактна слика птице: то је у ствари сам лет који је постао видљив и конкретан. "Читав сам живот тражио суштину лета," тврдио је Бранкуси, па је понављао тај мотив у све савршенијим варијантама.
