Бела Хамваш
- Винска подлога (из књиге Филозофија вина)
Најједноставнија винска подлога јесте димљена сланина с хлебом и зеленом паприком. Најједноставнија, али истовремено и класична винска подлога, чија величајност, док вино рађа, никада неће минути. Сличну овој подлози знам само ону с југа, тамо је она, разуме се, прилагођена природи јужних вина: печена риба, хлеб, маслине. Ако уз то има још и овчијег сира, ја велим да бих у таквој аскези недељама могао да живим.
Бела Хамваш
- Вода, вино, крв (из књиге Филозофија вина)
Вода је праелемент. Прво: вода се претвара у вино; друго: вино се претвара у крв. Вода је материја, вино је душа, крв је дух. Од материје душа, од душе дух, то је дупла транссупстанцијација коју овде на земљи треба да проживимо.
Данило Киш
- Искуство уметности
Када буду сви роктали својим свињским срцима, последњи који ће још гледати људским очима и осећати људским срцем биће они којима не бејаше страно искуство уметности.
Момчило Настасијевић
- Туђа мисао
Ако осетиш да ти је нека туђа мисао рођена, и ако осетиш грижу зашто је ниси сам исказао пре но што је то други неко учинио, знај да је дубока и тачна.
Гаврил Стефановић Венцловић
- Књига пророка Исаије
Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га - вели Господ - с плотом и с кољем обградих. Добру, по избору лозу у њему посадих. На средини му чардак за стражару с камена сазидах и чесму водену изведох у њему. Све лепо уљудих и сврших што год му за потребу бијаше. И после тога временом чеках и надах се да роди грожђе. А он, међер, сав с трњем прорасте, а од грожђа не би ништа.
Милорад Павић
- О Венцловићу
У Венцловићу смо први пут добили једног песника, естетичара, антологичара, беседника, прозног и драмског писца великог формата и опуса који је писао на чистом српском народном језику. У Венцловићевом раду, уосталом, није ни било места и времена за оригиналност у данашњем схватању речи; он за собом није оставио једно књижевно дело, него наново створену читаву једну књижевност.
Вук Стефановић Караџић
- Бока Которска
Како се с мора уђе у залив, одмах је с десне стране под брдом до саме воде десетак кућа, које се зову Росе: ту је царина и стража од залива, и ко год у њ улази или из њега излази, ваља ондје да се пријави, и да каже одакле је, куда иде, и шта носи. Према Росама је на лијевој страни, на лијепоме и од воде узвишеноме мјесту, стари град Херцег Нови.
Египат
- Египатска уметност
Египатску цивилизацију дуго су сматрали најкрућом и најконзервативнијом. Платон је говорио да се египатска уметност није променила за десет хиљада година. Можда придеви "постојана" и "непрекидна" боље описују ту уметност, иако, на први поглед, сва египатска уметност између 3000. и 500. године пре н. е. заиста изгледа слично.
Грчка
- Митови и легенде
Све ране цивилизације и културе пре појаве писма имале су митове о настанку света и човековом месту у њему. С временом су се ти митови развили у сложене циклусе у којима су Грци покушали да разумеју и протумаче свој свет. Грчке приче о боговима и јунацима - митови и легенде - резултат су спајања локалних дорских и јонских божанстава и народних прича и пантеона богова с Олимпа.
Рановизантијска уметност
- Сан Витале, Равена
Најбогатија група византијских споменика није сачувана у Цариграду (где су споменици златног доба углавном уништени), већ на италијанском тлу, у граду Равени. Најзначајнију цркву тог времена, Сан Витале, почео је да гради епископ Еклесије 526. године, мало пре Теодорихове смрти, али је највећи део изграђен између 540. и 547. године под архиепископом Максимијаном.
Антон Павлович Чехов
- Мекушац (одломак)
Замолио сам је за опроштај због сурове лекције и дао јој, на њено велико чуђење, свих осамдесет. Бојажљиво се захвалила и изашла. Погледах за њом и помислих: лако је бити силан у овоме свету!
Умберто Еко
- Аполонско и диониско
Још један вид антитезе између Аполона и Диониса тиче се појмовног пара удаљеност-близина. Грчка, и уопште западна уметност, за разлику од извесних источњачких уметничких облика, предност дају одговарајућем растојању од дела, с којим се не долази у непосредан додир - насупрот томе, јапанска скулптура се додирује, са тибетанским мандалама записаним у песку успоставља се интеракција.
Иво Андрић
- На Дрини ћуприја
Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној било на обе стране реке, жупне, делимично равне, делимично таласасте пределе, подесне за обрађивање и насеља.
Бора Станковић
- Нечиста крв
Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике. Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.
Данило Киш
- Рани јади
С јесени, када почну ветрови, лишће дивљег кестена пада стрмоглавце, с петељком наниже. Онда се чује звук: као да је птица ударила кљуном о земљу. А дивљи кестен пада без и најмањег ветра, сам од себе, као што падају звезде - вртоглаво.
Смедеревска тврђава
Смедеревска тврђава је тврђава у Смедереву на ушћу реке Јазаве у Дунав у другој половини 15. века подигао деспот Ђурађ Бранковић. Тврђава је по свом типу класично равничарско утврђење што је чини јединственом у српској средњовековној архитектури.
Деспот Стефан Лазаревић
Деспот Стефан Лазаревић је био велики покровитељ уметности и културе пружајући пордшку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и избеглицама из околних земаља. Поред тога, он је и сам био писац, а његово најзначајније дело је "Слово љубве" које се одликује ренесансним цртама.
Манастир Девич
Манастир је саграђен на месту где се у једној шупљој букви подвизавао велики подвижник из 15. века Свети Јоаникије Девички, након што је у тај крај прешао из Црне Реке. Манастир је подигао деспот Ђурађ Бранковић око 1434. године у знак захвалности за оздрављење своје кћери-девице, по чему је манастир добио име.
Манастир Ђурђеви ступови
Ђурђеви ступови су манастир Српске православне цркве, посвећен Светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана. Изградња је завршена 1171. године, а црква је осликана око 1175. године.
Нови Сад
Нови Сад је дуго времена био центар српске културе, због чега је често називан Српска Атина. Првобитна имена Новог Сада била су Рацко (Српско) село, Рацка варош, Рацки град и Петроварадински шанац, док име Нови Сад датира из 1748. године.
